Slutnja

Kao kad zaroniš do dna mora, A samo kamenčić zgrneš u dlan, Tako ti počne neka zora, Tako se završi po neki dan. I suze detinje kaplju sve teže Na snove prazne k’o prazne mreže. A nekad onako, kao od šale, Padne pred tebe zvezda prava, A ti je šutneš vrhom sandale I odeš dalje. I kad se spava, Kad nebo zaljulja sva svoj klatna, Čitava noć ti od snova – zlatna. Posle detinjstva šta se sve menja? Opet se ređaju snovi i snovi. Između zvezda i kamenja Jastuk kroz život i dalje plovi. Samo je nešto teža glava. Manje se sanja – više se spava.