Romansa (Koncert za 1001 bubanj)

Nemoj da odeš više u onaj grad gde smo od sebe zaboravili pola. Nikad sa zvezda nije teži pad nego na beton sa kafanskog stola. U očima sam sve gugutke podavio, pa sam im šaptao smešno opelo. I sve sam svoje osmehe okrvavio. Nije sve belo što liči na belo. Peroni katkad plaču kišom. Sat i koferi. Svako nekud žuri noćas. Iscepam kartu. Neću da se vratim. Za svakim vozom ostaje samoća. I samo mraka napune se prsti. Ne vredi. Sad smo drukčiji, zacelo. Bar ti sve ptice iz očiju pusti. Nije sve belo što liči na belo.