Rasejana pesma

RASEJANA PESMA Pored mene mogu vetrovi da grme. Poplave da kipe. Kuće da se ruše. U mom oku rastu neobične šume. Neobične ptice vire mi iz duše. Pored mene mogu bizoni da riču. Vozovi da reže i ržu požari. Ja to i ne čujem, jer u meni niču tog trenutka neke sasvim druge stvari. Pa vidim kroz vreme. Kroz zid. I kroz snove. Živim sto života zamišljen i tih. I sam sebe nekud iz daljine zovem da požurim tamo i stignem pre svih. Udare mi čvrgu. Podmetnu mi nogu. Ja odmahnem samo i smeškam se meko. Jer svakog trenutka zaistinski mogu da budem i ovde i negde daleko. Meni nikad niko ništa neće moći, jer unapred vidim i unapred znam, i uvek ću zato u svojoj samoći biti tu gde rone i tu gde se penju, sličan zvezdi, cvetu, vodi ili stenju, jer celome svetu mogu sve da dam.