Otvaranja

1. Nije lako utvrditi tačno vreme tvog nastanka. Još nije označen vrtlog koji te večno isijava. 2. Svetlost i tama zarasli duboko usnama za usne. To je tvoj vaskrsli znak. 3. Tvoje vatre tek počinju. 4. Uzmi ruku u ruku i ne gledaj je sa čuđenjem. Kad kucneš u kamen, on zvoni u dozrelom prostoru. 5. Tvoje vatre odzvanjaju kao velika srca. 6. Baviš se slobodom smelosti. Podlivaš sobom nebo. 7. Pretvori prste u misao. Dotakni svoja rebra, zlatne prečage svetlosti. Ti si mnogostruki rođendan. 8. Tvoje vatre su prisutne. Danas. Davno pre danas. I dugo iza svih danas. Uvek ćemo se sretati. 9. Vraćaš se preobražen, ponavljan neponovljivo U krvotoku proleća U plavim plotunima lasta. 10. U puzavicama kiša. U grozdovima rose. 11. U strpljivoj tišini Što naslagama godova grli i zida stabla Dok na njih namotava trajanje. i ukrštaš se sa sobom. 13. Stariji od pra-vremena a duži od beskraja i viši od iznad neba. I dublji od ispod dna. 14. Na svakom novom raskršću dočekuju te tvoji oblici. 15. Moraš mi jednom objasniti kakav si ti to vrač Kad duneš u pčelu na dlanu i pretvoriš je u zvezdu. 16. Moram da te opomenem: svaka stvar koju dotičeš ima sopstveno spolja i sopstveno unutra. 17. Ne mora oblutak biti živ samo na tvoj način, ni mrva peska i soli, ali i oni su svetovi. 18. Pa sme li dan tvoj, onda, da bude tuđ i bezličan? 19. A kamoli tek život i drugi tvoji životi? 20. Svaka stvar koju dodirneš sopstveni je gospodar. Ima oreol oko sebe i svoje sveto područje. 21. Tvoj puls nije množina. Ne rastače se u poplave. 22. Iz tebe rođen je kraj I rođen je početak. Tvoj dah je usamljen pucanj. 23. Svoj si potomak i predak. Svoj si zametak kretanja. Ime ti je: brzina. 24. Stojiš nad sobom, isukan kao visoki toranj. Kao krošnja nad stablom urasla u tkivo svetlosti. 25. Kao let ptice nad trskama. 26. Moram da te opomenem: sve je svesno tvog prisustva. Čeka te svečanost povratka. 27. Istražuj ozbiljnost stvari i usavršavaj svoj karakter. 28. Otkrivaj sistem misli koji ne naseda trenutnom. 29. Ne budi spreman za nešto. Budi spreman za sve. 30. Usudi se da stvaraš tek kad osetiš radost dela. 31. Potrudi se da otkriješ u sebi takvo uho koje u prolazu sakuplja ogromna svedočenja isklesana u prostoru strpljenjem i odricanjem. 32. Pretoči celoga sebe u nevidljivu očiglednost. 33. Nisu ti važne reči. Važno je da ti veruješ da znaš namere kamena, vatre, leda i vazduha. 34. Jer čime ljubiti svet, ako su jedina usta večito zauzeta izgovaranjem ljubavi? 35. Kad deca dođu na svet, ona usrču vrisak. Ti si se samo osmehnuo sa nekom umornom nadom. 36. Nada je umnožavanje. 37. Rađaj sebe iz sebe i tako sobom povećavaj dostojanstvo života. 38. U osami svog bića ti si jedina veza između žrtve sebi i svoje sopstvene milosti. 39. Ništa ti ne može biti bliže od tebe samog i ništa dragocenije dok sudeluješ u beskrajnom. 40. Ti došljak sa zvezde Zemlje iz nekog drukčijeg vremena i rasporeda svesti, postojiš i kad si nestvoren. 41. Ne zavisiš od stvarnosti. Zato se boj smrti. 42. Plaši se poniženja, koje se zove zaborav. 43. Neiskvaren iskustvom: poseban slučaj samoće, ti sebi izmišljaš sadašnjost da imaš gde da prenoćiš. 44. Ipak, uz tebe se može, mada je neobično. 45. S tobom je opasno hteti. Ti nikad ne odustaješ. 46. Valjda si jedini svedok koji sumnja u sebe. 47. Odlivaš se i dolivaš. Tako uvežbavaš misli. 48. Ima nečega dirljivog u tome kako jedriš kroz sopstveno pijanstvo, prepušten sunčevom vetru. 49. Ne stižeš ovamo sveznajuć. Nećeš otići neznalica. 50. Ti imaš vilovit način oplemenjivanja promene. 51. Ipak, uz tebe se može, mada je neobično. 52. S tobom je opasno voleti. Ti nikad ne zaboravljaš. 53. Da li si stvarno bio svuda gde su ti tragovi? Ko zna s čim si se spajao, a nisi ga ni takao. 54. Možda si boravio i u svome životu. Postoje izvesni znaci, ali – kao da je to neko stran. 55. Ko uči da pliva, taj prvo mora da ume da zaroni. 56. Ne traži kako se nalazi. Traži kako se traži. 57. Ipak, uz tebe se može, mada je neobično. 58. S tobom je opasno ići, ti se nikad ne umaraš. 59. Ne trudi se da shvatiš učenja što tebe shvataju. Nije baš jasna vera koja u tebe veruje. 60. Teško je biti okovan u tvoju vrstu slobode. 61. Lako ćeš ti sa nemirom. Kako umiriti mir? 62. Isuviše si video da bi smeo da tvrdiš, i mnogo toga si saznao za samo jedan dokaz. 63. Ipak, uz tebe se može, mada je neobično. 64. S tobom je čudno i umreti, jer ti se ne završavaš. 65. Ako znaš da si bio pre mnogo hiljada godina, i sagradio Balbek, i porušio Troju, ako se secaš reptila, Atlantide i mastodonata, ko ti može oduzeti taj deo biografije? 66. Valja u sebi odgajiti ogromnu plodnost vere da bi se shvatio smisao i pravi početak čoveka. 67. Neko bi mislio: sanjariš. Ne. Ti to izbegavaš obmane. 68. Ko ne ume da izmisli ne ume ni da opstane. 69. Najsrećniji su oni koji su teški naviše. 70. Najsrećniji su oni koji su prvi razumeli da je temelj: već krov, i semenka: već plod. 71. I pogled u nebo: već krilatost. I zamisao: već doživljaj. 72. I htenje: već saznanje. I odluka: već dejstvo. 73. Ako znaš da si leteo van sunčevog sistema i prestizao vreme, i boravio u svetlosti, i u nekoj budućnosti zaboravio kapu, ko ti može oduzeti taj deo biografije? 74. Pitaš se: šta je suština? Biti moguć u nemogućem. 75. Pitaš se: šta je cilj? Tvoja spremnost da kreneš. 76. Pitaš se: gde je kraj? Na kraju tvoga pitanja. 77. Kad uobličiš misao, uobličićeš beskonačno. 78. Primakni usne daljinama Satkanim od tvoje sluzokože. 79. Iziđi u susret tvom izlasku. Zagrli čvrsto svoj zagrljaj. 80. Krišom od ove prirode, Neprekidan, mnogostruk, Krišom od ovog razuma, Samo tako si upotrebljiv. 81. Ti znaš da nisi sadržaj, Već ono čime se zahvata, Ono iz čega, kad posegneš, Izlivaš ulje svetlosti. 82. Zdela si puna zvezda, 83. Iz tebe, nezaklopljenog, Dime se praznici voda I svetkovine vetrova. 84. Šta mogu dok te dodiruju? Tvoj obim nema rubova. 85. Nedovršenost je tvoja Najdivnija celina. 86. Šta znači smiriti potrese U dubinama sebe? Znači: ugasiti glas. 87. Reč je veštačka misao. 88. Prisutan i mnogolik Trajaćeš iza svih iza. 89. Jer živeti se može Il’ zagonetno, il’ nikako. 90. To ne odlaze ptice. One su utkane u vazduh. To se rateže pamćenje i odnosi ih u zaborav. 91. Ugrađeni u vreme, to ne starimo mi. To se razilazi prolaznost i odnosi nas put večnosti. 92. To se ne razleće lišće. Ono je uraslo u vetar. To se vidici otkidaju i gnjuraju ga u nepovrat. 93. Ugrađeni u prostor, ne umiremo to mi. To se rasteže nebo i uzdiže nas ka zvezdama.