Maj

GARAVI SOKAK MAJ „Ustani, Ružo, umij se. Došli su ti Romi, prosioci.“ „Neću ga, majko, ne mogu, jer je Miloš mator, jer je mnogo Crn i garav ko garava šerpa.“ „Ustani, Ružo, očešljaj se. Miloš te je kupio.“ „Čekaj samo dok ja umrem, pa me više nikad nećeš naći. Samo će mi doći jedna luda tica na moj grob, da mi plače ko da mi je ona mama, a ne ti.“ „Ustani, Ružo, i posluži rakiju. Otac traži korbač.“ „Čekaj samo dok ja umrem, pa me više nikad nećeš naći. Samo će doći jedan blesav vetar na moj grob, i šareno cveće da nada mnom plače ko da mi je ono mama, a ne ti.“ „Ustani, Ružo, veži belu maramu. Reč je reč.“ „Čekaj samo dok ja umrem, pa ćeš da me uvek praviš od blata. Da oživim. A ja: ništa. Nikad više. Sad vidiš da ne mogu da ustanem, ni da obujem nove cipele, ni da se pred njima poklonim. Sad vidiš da ne mogu da se udam od jedanaest godina.“ II verzija pesme: ZARUKE — Ustani, Ružo, očešljaj se. Došli su ti Romi, prosioci. — Neću ga, majko, ne mogu, jer je Miloš mator, jer je mnogo Crn i garav ko garava šerpa. — Ustani, Ružo, očešljaj se. Miloš te je kupio. — Čekaj samo dok ja umrem, pa me više nikad nećeš naći. Samo će doći jedna luda tica na moj grob, da mi plače ko da mi je ona mama, a ne ti. Samo će doći jedan blesav vetar na moj grob, i šareno šašavo cveće da mi plaču ko da su mi oni mama, a ne ti. Čekaj samo dok umrem, pa ćeš da me uvek praviš od blata. Da oživim. A ja: ništa. Nikad više. Sad vidiš da ne mogu da ustanem, ni da se očešljam, ni da obujem bele cipele. Sad vidiš da ne mogu da se udam od jedanaest godina. GARAVI SOKAK