Drhtava pesma

PLAVI ČUPERAK i DRHTAVA PESMA (iz knjige Plavi čuperak) Osećam: nešto u meni raste pomalo bolno, pomalo belo, kao da nekakve zbunjene laste lete kroz moju glavu i telo, vrte se, prestižu, nešto traže. . . Od njih se na usni dah užari. Ja ne znam šta ću, a tata kaže: još si ti balava za takve stvari. Osećam: nešto u meni prska kao kad pupoljak zenice širi. Zašumi nekakva zlatna trska i neće pod čelom da se smiri. Tu oblog ne pomaže. Duša se kikoće i krvari. Nešto me muči. A tata kaže: još si ti balava za takve stvari. Onda me zakiti prezrelo leto: dva grozda – kao dve tople značke. Sve mi u rebrima razapeto. Sve okrenuto naglavačke. A sve je ipak luđe i draže. Srce bi prostranstva da ozari. I plačem od sreće. A tata kaže: još si ti balava za takve stvari. Prirodo, čuj me: laganja nema! Ti bujaj – ja ću od tebe više! I neka široko u nama dvema ogroman ružičast vetar diše. I luduj, prirodo! Zri naopako! Samo mi nemir ne pokvari. Volim te što si zaista tako ko i ja balava za divne stvari. II verzija pesme ( ) Osećam: nešto u meni raste pomalo bolno — pomalo belo, kao da nekakve zbunjene laste lete kroz moju glavu i telo. Vrte se. Prestižu. Nešto traže. Od njih se na usni dah užari. Ja ne znam šta ću, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Osećam: nešto u meni prska kao kad pupoljak zenice širi. Zašumi nekakva zlatna trska i neće pod čelom da se smiri. Tu oblog uopšte ne pomaže. Duša se kikoće i krvari. Nešto me muči, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Onda me zakiti prezrelo leto: dva grozda — kao dve tople značke. Sve mi u rebrima razapeto. Sve okrenuto naglavačke. A sve je ipak luđe i draže. Srce bi prostranstva da ozari. Plačem od sreće, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Prirodo, čuj me: laganja nema! Ti bujaj — ja ću od tebe više! I neka široko u nama dvema ogroman ružičast vetar diše. I luduj, prirodo! Zri naopako! Samo mi nemir ne pokvari. Volim te što si zaista tako ko i ja balava za divne stvari.