Serenata

Čuj, plače Mesec mlad i žut. Slušaj me, draga, poslednji put. Umreću, pa kada se zaželiš mene, Ne viči ime moje u smiraj dana. Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog. Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, A ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, No stisak granja rumenog uvenulog. A kad te za mnom srce zaboli: Zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti I borovi pusti ponositi. No samo jablanovi viti I borovi pusti ponositi.