Oda vešalima

Što ste Crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe? Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe. Ta grlili smo Gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare. Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost. Ta k vama su išli koji su hteli čast na svetu, i mladost. Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu? Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu. Lepše se vama po nebu šeta, po zemlji ima blata. Čvršće grlite no nevesta zakleta oko mlada vrata. Pa kad je srce ludo tako da više voli poštenje i sve za čim je svet toliko plako no pomije i korenje. Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste Crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata.