Suton

U tami se gase polako prozori, i plavi suton spušta se na grad, dok u mom srcu tiha tuga zbori, i budi davni, zaboravljen jad. Sve je sad mirno, ni vetar ne duva, samo se senke po zidovima roje, i tajna neka našu ljubav čuva, dok zvezde tiho na nebesima stoje. Zatvaram oči i u mraku vidim tvoj blagi osmeh i plave ti oči, i više se ne bojim ove tame, što se u moju praznu sobu toči.