Božur
Autor: Milan Rakić
Kako je lepa ova noć! Gle, svuda,
S topole, rasta, bagrema i duda,
U mlazevima zlatokosim pada
Nesuštastvena mesečina. Sada,
Nad livadama gde trava miriše,
U rascvetanim granama, svrh njiva
Koje se Crne posle bujne kiše,
Velika duša mesečeva sniva.
Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno
Gde nekad pade za četama četa. . .
— Iz mnoge krvi izniknuo davno,
Crven i plav, Kosovom božur cveta. . .
Iz ciklusa:
Kosovski ciklus
Primetili ste grešku u tekstu?