Božansko

Plemenit nek je čovek, Samilostan i dobar. Jer samo to Razlikuje ga Od sviju bića Koja znamo. Zdravo neka su nepoznata Viša bića Koja slutimo! Njima nek naliči čovek; Njegov primer nek nas uči Da verujemo u one. Jer priroda je Neosetljiva: Obasjava sunce I zle i dobre, A zločincu Kao i najboljemu Sjaju mesec i zvezde. Vetar i reke, Grom i tuča Huče svojim putem I zahvataju I promahu Jednog po jednog. A tako i sreća Nasumce grabi u gomilu, Zgrabiv čas dečka Tršavu čednost, A čas ćelavo, Grešno teme. Po večnim, gvozdenim, Velikim zakonima Moramo krug svog Bitisanja svi Da opišemo. Jedino čovek Može nemogućno: On razlikuje, Bira i sudi; On može trenutku Trajanje da da. On samo sme Da nagradi dobrog, Da kazni zlog, Da leči i spasava, I sve što luta, bludi, U svrhu da sveže. I mi štujemo Besmrtna bića Kao da su ljudi, Kao da u velikom čine Što najbolji u malom Čini ili bi hteo. Plemeniti čovek Nek je samilostan i dobar! Neumorno nek stvara Korisno, pravo, Nek nam bude uzor Slućenih onih bića!