Đe reče japan

Ja ne trpim kad drugi priča Zamaram se kad ćutim Poštenije je da ti to kažem Nego da pričaš A da te ne slušam Da te gledam u oči Kao da te slušam A da te ne čujem Nego punim usta I smišljam šta ću reći Čim ispregneš jezik I poturiš priču. Barem meni ne treba zboriti Kako to ne valja I kako bi bilo pametnije Ponekad i drugoga čuti Koliko bi bilo bolje Da sam drukčiji Bilo bi bolje za drugoga Ali za mene ne bi Svak’ misli šta je za njega bolje Jedino bih mogao slušati Kad bih mogao nekako Sam ispred sebe stati I sam sebi pričati ispočetka. Ne svidjam se ja ni sebi Meni je to najmanje milo To i mene zbunjuje Niko to ne mrzi koliko ja Meni to najteže pada Tu sam ja najviše oštećen Ali zar da čekam dok oštete priču Da je ni Bog ne može popraviti. I kad nešto pitam Odgovor me ne zanima Činim se čuo a ne čujem Znam šta bih čuo Ne tiče me se šta ko misli Nego šta ja mislim Ne znam šta ja mislim To jedino ne znam A šta misle i znaju drugi Znam koliko i oni. Da ti nešto kažem Pre nego počnem govoriti Rado bih te slušao Nema zbora Samo kad bi morao Da imam kad I da sam bez jezika I da mi nije poznato Pre nego što počneš I šta bi rekao i kako bi završio Ali i kad ćutim ja govorim u sebi A ono što kažem glasno Samo je krnjatak od toga Zato mi je lakše da kulučim i krampam Nego da slušam Puna jezika i prepunjenih obraza. Ćuti barem ti Zlatoust si kad ćutiš Fin si dok ne progovoriš Greota je da govoriš Kad ti ćutanje nije teret Drugo sam ja Ja govorim od nevolje Da me jezik ne udavi Ne dam da mi kidišu na jezik I da me razjeziče A neću ni ja dugo Pa pričaj kad odem. Po godinu sam sebe nagovaro Da nekoga saslušam Baš da vidim šta će reći Ali čini mi se nije ni zinuo Palac me prestigne I počne migati po čarapi I ne mogu mu ništa Ja hoću a palac neće Gledam ga a borim se sa palcem Sav sam pod uzbunom Smeškam se ali ne onome što priča Nego nečem drugom Bojim se videće s kim se borim A znam Bog me gleda I mislim palac je pametniji Nećeš ga slušati ako si čoek. I kad slušam Trudim se da ne slušam I kad se s nekim saglasim Ljutim se na sebe I što sam slušao I što sam se saglasio Duša mi je da kažem naopako Stidim se da govorim pravilno I neću da me popravljaju Znam da se tako ne kaže To nije ono što hoću da kažem. Pričaju a ništa ne govore Čim jednu izgovore moraju za njom A ne znaju koja im je sledeća Ni kud im koja ide Otme im se jezik pa čeketaju Jedno počnu a drugo ne završe Sve tetiljancije i pobrkotine Zaglave se ko voda u grliću Krkljaju kao prevrnuta boca. Niko nikoga ne sluša To su priče Ne čuju sebe a ne drugoga Nego ljudi lažu Za neke laži je šteta što su laži Ali ja da lažem neću Tobožslušaju pletipriču A da ih pitaš šta je ko rekao Ni jedan ne bi znao Svak bi pričao svoju priču Ovo svak zna samo ja priznajem Niko me ne nagoni nego ja hoću. Niko sa mnom ne može Neće to niko da trpi Svi su me ostavili Ne volim nikoga A najmanje sebe Usko mi je pod nebom A kamoli u prsima Nemam nikoga sem sebe A sebe sam najželjeniji Ne ume niko da me čuje A jedva sebe slušam Sam sam sebi dosadio Jedan se bio našao Kao evo ti I izdržao što ne bi niko I kupio me s tim Ali i one je tu skoro zavapijao Ne mogu više I iskočio preko vrata Preko kojih ćeš iskočiti i ti. Niko mi ne dolazi Niti ja kome idem Po jednoga uvatim Kao ovo tebe I pričam mu dok ne uteče A onda pričam sam sa sobom Pobijem tojagu predase Pa se na nju izdirem Rečima se zamajavam Na jezik se dočekujem Da se živ čujem Do ćutne minute A sve pričam ne bih li se setio Onoga što sam zaboravio. Ako ćemo pošteno Ni s kim i ne pričam Sem sa samim sobom Kad imam u sebe poverenja Ne mogu bez nikoga Ništa ni reći ni znati Malo ko može bez ikoga Ni drvo bez drveta Ni čoek bez čoeka Ali poneko može Kao bor osamnik E to drvo je junak E čoek je čoek Ako može sam. Nešto bih te pitao Da mi pravo kažeš Ali ti ćeš reći Hoću ako znadnem I ako je za kazivanje Kao da bih te ja pitao I što nije za kazivanje Pa što da te pitam Kad znam šta bi rekao. A ti znaš da ja znam Šta ti znaš i šta ne znaš I šta je za kazivanje a šta nije I da hoćeš da pričaš pričao bi Ne bi čekao da ja pitam Zato ću ja sva sam ispričati A ti slušaj i nemoj me prekidati Samo ladi usta i klimaj glavom Je li sve onako kako sam rekao Jesam li šta izostavio i oštetio Pa ako jesam pričaću iznovice. Sve hoću da ti kažem A uvek zaboravim Uzgred budi rečeno Ne kažem ja tebi ništa Nego gledam u tebe Ne u tebe nego u tvom pravcu Pa se čini da tebi pričam A ja ne pričam nikome Nego pričam svoju priču A gde god gledam Vidim ono o čemu mislim.