Trepnem

Trpnem, ali ne prođe sve tako brzo. Prazan sam, prazno je sve, sebe sam zamrz’o. Trepnem opet, ali isto je sve već dugo. Zaledi se više i ti, moja tugo! Neko mi je rekao da osmeh leči boli, da ako sebe voliš i drugi te voli. Ali nema više snage ni za osmeh, ni za lek. Zaledio sam sve, utrnula mi je duša dovek. I probao sam da nađem do sreće put. Palio sveće, polivali su me vodom, krstio se tri put’. Ali nije sreća u vodi i parafinu. Ma nije istina ni u čoveku, ni u vinu! Moja je sreća da sam osetio sve boli, da sam doživeo da me neko mrzi, Bog zavoli. Moj je uspeh u svim mojim ranama. U pobedi mojih vrlina nad mojim manama. I neka je cena da sve sad stane. Da sve ovo moje ostavim da ostane. I neka moje oko nikad ne trepne više!