Sad znaš

Sad zamisli suncokret u hladu. Sad znaš kako je medvedu čergaru, strastvenom pušaču što nema cigaru. Sad, konačno, znaš da sve moze biti i daleko i blizu. Sad kapiraš da svaki pravi brak može da ima krizu. Sad kaješ se što nisi možda šetao više, kaješ se za gluposti što novce ti potrošiše. Što mislio si da sve se podrazumeva, da se samo od umora, a ne od dosade zeva. I jesi li sad naučio, a vidim mozda i ne? Misliš li, k’o i ja, da trebalo je pre? Pa, bar nauči da nisu bitni samo tvoji i ti, nego i sve tuđe, Božje, sve ono što se ikad rodi! I požuri, pusti ptice da lete! Seti se bar kako je bilo kad bio si dete. Potrči opet, udahni, zagrli drvo, zamoli za šansu, da sve poslednje opet bude prvo!