Medo biciklu vozi

Medo bicikl vozi, nešto mu mili po nozi. Ispred njega zeko skoči, meda poče brzo da koči! I jedva medo stade, s biciklom u blato pade A zeka poče da se smeje kad vide medo gde je. Medo, prljav i ljut, iskoči zeki na put. Od straha utrnu zeko, meda ga pogleda preko. Reče on medi izvini, a medo njemu ne brini. Sada ćeš da vidiš, moj bato, kako je mekano blato! Zgrabi on zeku za uši i bi mu lakse u duši. Pa zeku u blatu valja, tuđoj se nesreći smejati ne valja!