Neko je sazdan od kamena, neko od gline…

A srebro svetluca iz mog imena! Moja je — izdaja, moje je ime — Marina, Ja sam — nepostojana morska pena. Onima što nose glinu u svom rebru — Nadgrobne ploče i sanduk što zjapi… — U krstionici sam morskoj krštena — u srebru — U skoku — ja se razbijam u Gorke kapi! Kroz svako srce, kroz sve guste mreže Probiće se moja samovolja. — Vidiš li ove obrve što beže? Mene nećeš pretvoriti u so zemnih polja. Drobeći se o granitna vaša kolena, Ja sa svakim talasom — vooskrsavam! Živela pena — vesela pena — Visoka pena morska! Prevod: Danilo Kiš Zemaljska obeležja