San – kristina georgina roseti

Jednom u mom snu (i jednom tebe sanjajući) stajasmo gde je otvorena poljana bila; ponad naših glava dva goluba su kružila, opušteno i otmeno se udvarajući. Tad iznenada iz tamnih visina izranja i obrušava se gladni jastreb da ih zgrabi; oni se predaju, za borbu previše slabi – zbogom živote, ljubavi i sva uživanja. Leprša i pada na tlo otkinuto perje, snežnu belinu šaraju grimizne kapljice, okrenuh se ka tebi dok me guši plakanje: ali tebe nije bilo; duž vrhova živice vetar prenosi poznat zvuk koji šalje Gorje: jagnjadi i ovaca dugo bolno blejanje. S engleskog prepevao Milan Drašković