Sumnja

Moje drugo biće i drugi vid; jetka, Brani koju čašu da ispijem do dna, I da koju sreću poznam do svršetka. Moje srce drži prstima od leda, I moj duh napaja kajanjem bez mere; Moj pogled u nebo da očajno gleda, Da mrzim bez snage i ljubim bez vere. No ona obasja moj um obesnažen, I dade mom duhu, slabom kao slamka, Sto krupnih očiju, da ozaren, blažen, Mine svaki ponor i zna gde je zamka. I da je dobrota, odricanje; i da U zakletvi ima izdajstva i srama; I u pobedama poraza i stida; Niske bezbožnosti u svim molitvama. I u čistoj veri, praznoverja; da je Ljubav sebičnija nego naše zloće; I koliko laži naše suze taje, I mračnih zavera zamukle samoće. Tako oslobođen i sebe i drugih, Gledam kako pada i poslednja uza… I Gord sam u času iskušenja dugih Što bar ne zajecam kad mi pođe suza.