To znaju oni

Srbine brate nemoj iznemoći! Ta znaju oni prava našeg moći; Ta znaju oni ko po sramu luta, A znaju ljude sa pravoga puta; Ta znaju otrov iz svojih izvora, I znaju da se to piti ne mora, Ta znaju oni, znaju, dobro znaju — A ti se drži dok i ne priznaju! Ta znaju oni da mi nismo četa, I da je nama domovina sveta; Provide oni narodne nam grudi, I znaju za čim svesna duša žudi; I znaju da se rado trpi za rod, I znaju da smo i kakav smo narod; Ta znaju, znaju, dobro oni znaju — A mi se drž,mo dok i ne priznaju! Ta znaju oni šta je želja srećna; Ta znaju da je pravda samo večna; I znaju oni — u dobroj su školi — Da jedna rana celo telo boli; Ta znaju oni i uvide čisto Da Srbin neće u samoubistvo; Ta znaju oni, znaju, dobro znaju — A mi se drž,mo dok i ne priznaju! Ta znaju oni da smo tvrdi, smeli, (A još bi malo varati se hteli), A znaju da smo jednostavna duša, I da se narod izdajica gnuša; Ta znaju oni šta nam svima preti, I strah već preza u njinoj pameti; Ta znaju oni, znaju, dobro znaju — A mi se drž,mo dok i ne priznaju! Ta znaju oni među taštom trudu, I znaju oni da je to zaludu. Sećaju s, oni svojih prijatelja Kad nas je stegla opšta kuga velja. Ta znaju oni da đavo ne spava; Da sloga samo nas i njih spasava; Ta znaju oni, vrlo dobro znaju — A mi se drž,mo dok i ne priznaju! Ta znaju oni, braćo moja mila, Gde propast zija — daleko nam bila! Ta znaju oni gde je grob slobode, Znaju i tebe, moj junački rode, Čuli su, vid,li, kud se željom krećeš. Da drukče ne znaš, ne možeš i nećeš, Ta oni znaju, vrlo dobro znaju — A mi se drž,mo dok i ne priznaju!