Pesma nikoli tesli

Ne znam šta je, je l’ suština, Il’ to čini samo mis’o, — Čim smo čuli: dolaziš nam, Odmah si nas elektris’o. Na što žice sprovodnice! Elektrika juri širom, Vazduhom će biti spoja, (Posle možda i etirom). Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu — sinu; Najsvetliji list mu trenu, Pa odleti u daljinu. Ti nam, Tesla, ti vrlice, Ode letom jače struje, U daleku Kolumbiju, Da ti umlje kolumbuje. I ti Tesla, u kojem se Ispolinske misli roje, Tebe vraća neodolje, Da poljubiš stablo svoje. Ljubi stablo dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli; Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli. Rukujuć’ se srpskom dikom I otkriva srce svoje Pred Srbinom, velebnikom. No ti moraš opet natrag, — Sastanak nam kratko traja — Al’ toplotu nosi sobom Bratinskoga zagrljaja. Ostvarena j’ mis’o tvoja, Mis’o divna i golema; Među nama biće veza, A daljina nema, nema. Razumeće listak sveži Svaku žilu svoga stabla, Elektrika naših srca I bez žice i bez kabla. 1892. II verzija pesme: Ne znam šta je, je l’ suština, Il’ to čini samo miso, — Čim smo čuli: dolaziš nam, Odmah si nas elektris’o. Na što žice sprovodnice! Elektrika juri širom, Vazduhom će biti spoja, (Posle može i etirom). Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu — sinu; Najsvežiji list mu trepnu, Pa odlete u daljinu. Ti nam, Tesla, ti vrliče, Ode letom jače struje, U daleku Kolumbiju, Da ti umlje kolumbuje. I ti Tesla, u kojem se Ispolinske misli roje, Tebe vraća neodolje, Da poljubiš stablo svoje. Ljubi stablo dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli; Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli. Rukujuć’ se srpskom dikom I otkriva srce svoje Pred Srbinom, velebnikom. No ti moraš opet natrag, — Sastanak nam kratka traja — Al’ toplotu nosi sobom Bratinskoga zagrljaja. Ostvarena j’ miso tvoja, Mis’o divna i golema; Meću nama biće veze, A daljine nema, nema. Razumeće listak sveži Svaku žilu svojeg stabla, Spajaće nas elektrika (Elektrika naših srca) I bez žice i bez kabla.