Materina maza

Ima dete u selu, ime mu je Laza, Al’ ga zovu drukčije Materina maza. Kada sva deca ustanu, On i onda spava, Kad mu kažu Ustani! Njega boli glava. Kad ustane, ne ume Da se sam obuče, Ne sme da se umije, Ište vode vruće. Kad ga žulji cipela, On cipelu tuče, Tad ga ruka zaboli, Pa onda jauče. Kad mu dadu jabuku, On bi hteo šljiva, Kad mu pruže pogaču, Onda bi koljiva. Kad se malo ogrebe, Plače i zapeva „Jao, jao, pomagaj Izaće mi creva!“ Kad je suvo, zamesi blata pa se kalja, Kad ga mati pokara, Legne pa se valja. Kad mu uspu tarane, On bi jeo riba, Kad se riba najede, Tad ga „boli tiba“. Pa ga zato ne zovu Po imenu Laza, Već jadno, žalosno Materina maza!