Dete i baka

Bako, stara bako – babuščice mila Jesi l“ i ti kadgod mala, mlada bila? Jesi l“ mogla kadgod ispraviti leđa? Je l“ i tvoja kosa bila kadgod smeđa? Je l“ i tvoja halja bila kadgod kratka? Je l“ i tebe kogod zvao: „Dušo moja slatka?“ Je l“ i tebi kogod kadgod “vaku lutku dao? Valjda se skrhala, pa ti je sad žao? – Ta zar mora, bako, ostareti svako? Hoću l“ i ja, bako, ostareti tako? Moram li zar i ja biti tako seda? Tako smežurana, zgurena i bleda? Pa zar tome nema baš nikakva leka? – Zar se to ne može živeti doveka?