Čvorak

Nisam dete, nisam đak, al’ sam ipak veseljak. Vid’li ste me po sto puta, ali nikad zabrinuta. Ne znam šta su brige, bolje, ja sam uvek dobre volje. Rado sam kod ljudi, vesele sam ćudi. Ne znam pevat’ baš na note da se topiš od milote, ali pevam brzo, lako, sad ovako, sad onako, I ko lasta kad cvrgukne; i ko slavuj kad promukne; i ko kos, al’ kroz nos; i ko čorba kad se srče; i ko vrata kad zacvrče; i ko točak kad zaškripi; i ko lonac kad prekipi. Vragolan sam od glave do pete, ta da mi se siti nasmejete. Imam dara za pudara, al’ me ljudi neće, tu sam loše sreće, – nađu kakva starca lenja što se tuda giga, genja, al’ zagrabi deo; ja bih grožđe samo jeo, prodavat’ ga ne bih hteo, tako mi poštenja! Skoro ćete berbu brati, bi l’ i mene hteli zvati? Evo, reč bih svoju zad’o da bih doš’o vrlo rado da pokažem sve što znam. Jer ako me ne zovnete, – doći ću i sam!