Bor
Autor: Jovan Dučić
Golem i mračan, neveselo,
Stoji, bezimen kao travka;
U njemu huči Gorsko vrelo,
I noću prespi jedna čavka.
Usamljen večno, strašna grmen,
U prvi sunčev trenut sjanja,
Niz ozarenu baci strmen
Crni sen svoga očajanja.
A noću nebu zavihori,
Kad zna da bolno sve zanemlje —
I zvezdama po svu noć zbori
Gorke samoće ove zemlje.
(1871-1943)
PESME SUNCA / Sunčane pesme
Primetili ste grešku u tekstu?