Bogu

Nikad se nisam na te bacio kamenom, Niti u svome duhu tvoj sjaj odricao; I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom, Svugde sam tebe zvao i svud te klicao. Iz sviju stvari ti si u mene gledao, Tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju, S bolom pred noge tvoje svagda se predao, Samo za tvojim žiškom sledio putanju. A od tebe se nikad nisam odvajao, Stoga i ne beh samac u dnu svih osama… Zbog tebe sam se kleo i za te kajao, Kad padne Gorko veče po Gorskim kosama. U mašti sam ti bele svud crkve zidao; I za molitve sam tvoje u zvona zvonio; Za tvoga blagog Sina i ja sam ridao; I đavola sam Crnog s tvog krsta gonio. A ti što sazda sunca i plod oranice, Bio si samo Slutnja, bolna i stravična: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.