Ave Serbia

Tvoje sunce nose sad na zastavama, ti živiš u besnom ponosu sinova; Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama, i zore da zrače na putima snova. Još si uz nas, sveta majko, koju muče; Sve su tvoje munje, u mačeva sevu, sve u našoj krvi tvoje reke huče, svi vetri u našem osvetničkom gnevu. Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina, udarac tvog srca u svemiru. Večna, tvoj je udes pisan na čelu tvog sina, na mač njegov reč ti strašna, neizrečna. Mlekom svoje dojke nas si otrovala, u bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca što si na svet dala – mučenik i heroj, kap suze i krvi. Ti si znak u nebu i svetlost u noći, kolevka i groblje, u odeći sunca; Ti si Gorki zavet stradanja i moći, jedini put koji vodi do vrhunca. Mi smo tvoje trube pobede, i vali tvog ognjenog mora i sunčanih reka; Mi smo, dobra majko, oni što su dali Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.