Ganimed

Kako si u jutarnjem blesku odasvud užagrilo u mene, proleće, dragane! Stostrukom ljubavnom slašću uz srce mi se pripija toplote tvoje večne sveto osećanje, beskrajna lepoto. O, kad bih te uzeti mogao u naručja! Ah, na grud’ma tvojim počivam, čeznem, a cveće, a trava tvoja, uz srce mi se priljubljuju. Ti hladiš ljutu žeđ mojih grudi, ljupki jutarnji vetre! Slavuj me s ljubavlju doziva iz maglene dolje. O, idem, idem! Kuda? Ah, kuda? Uvis! Uvis stremi put. Svijaju se oblaci naniže, oblaci se naginju put čežnjive ljubavi. K meni! K meni! U krilu vašem uvis! Grleći grljen! Uvis na grudi tvoje, Svevoleći oče! Prevod: Velimir Živojinović * Ganimed je, prema grčkom predanju, najlepši mladić koga je Zevs u obliku orla uzneo na Olimp, zato što sve što je lepo treba da pripadne bogovima. Slikajući Ganimedova osećanja, Gete u stvari, slika svoju žudnju za spajanje s prirodom. (Prim. Dr Dragoslava Perišić)