Anđa hoće za dragim

Anđa hoće za dragim (Iz Gornjega Primorja) Nazvah Anđi dobru veče, Anđa meni: Dođ' doveče. Ja ne pođoh onu veče, Nego pođoh sutra veče; Al' se Anđe rasrčila, Kuli vrata zatvorila, A pendžere otvorila. Vezah konja za selviju, A uljegoh u bostanu; Ubrah kitu garavilja, Ubrah drugu velsagenja, Pa ih bačih kroz pendžere; Padoš' Anđi na obraze, Te se Anđa razbudila, Kuli vrata otvorila, A pendžere zatvorila. Ugnah konja u avliju, A s momčetom u dušeke. Ljubiše se za neđelju. Kad s' neđelja napunila, Veli momče: "Anđe, s Bogom." Anđe veli: "Ja ću s tobom." — "Ne id' sa mnom, Anđe moja, "Daleko je kuća moja, "Preko ravne Rumelije "I vpsoke Šar-planine, "No pođimo na pazaru, "Skrojiću ti mor-dolamu." Anđe veli: "Ja ću s tobom, "Prehodiću Rumeliju, "Počivaću Šar-planinom, "Dok dođemo tvome dvoru." — "Ne id' za mnom, Anđe moja, "No hodimo na pazaru, "Kupiću ti lan-papuče, "Što su zlatom pošikane. Anđe veli: "Ja ću s tobom." Pušti uzdu mlado momče, I poigra preko polja. Za njim trči mlada Anđe, Pa iz grla povikuje, Pričekaj me, mlado momče, Za tobom ću do vijeka.