Pismo nikome
Autor: Ivo Andrić
Na visinama, gde je sveže
I svetlo i čisto i široko,
Borave moje misli, a ovde
Dole, gde ove reči pišem,
Okužen vazduh grudi steže,
Odmora nema budno oko.
Sputan živim i teško dišem,
Sve me je manje, sve sam niže,
Sve je mračnije i sve teže.
A u meni, ko ranjen soko,
Melodija se jedna diže
O visinama, gde je sveže
I svetlo i čisto i široko.
To vam pišem da se zna, evo,
Da sam bedno umiruć pevo.
(1940)
Primetili ste grešku u tekstu?