Antika putniku sa severa

Reke si preplivao, i mora što prete brodu, Vrtoglav mostić te nosio nad alpskim bezdnom i stenjem, Mene da izbliza vidiš i moju da slaviš lepotu O kojoj zapanjen svet zbori sa ushićenjem; Sad tu si, i svetu me možeš dotaći, ovoga časa, No sada da l’ si mi bliži, i tebi da l’ bliža ja sam? (1759-1805)