Sonet 365 (Ja sad oplakujem dane što prođoše…)

Koje za tebe straćih, smrtni svete, Mada imam krila, nikad ne poleteh Da primere pružim, ne niske i loše. Ti što znaš zla moja, i grešna i strašna, Večni kralju neba, nevidljiv, u nadi Pomozi duši što luta, slabašna, I milošću njene mane nadoknadi; Tako ako živeh u borbi i buri, Nek u mirnoj luci umrem, ako život Zaludan beše, smrt nek časna bude. Smrti i životu što već kraju žuri, Nek pomogne tvoja ruka milostivo: Ti bar znaš da se ne nadam u druge. KANCONIJER, poslednji sonet iz zbirke Prevod: Lj. Simović