Sonet 302 (Misli me dižu u predeo gde je…)

Ona, što zalud na zemlji je ištem; Sad treći krug je njeno boravište, Manje je hola, a lepša mi sve je. Ruku mi uze; – U tom krugu, reče, Sa mnom ćeš biti, ne greši li nada: Ona sam, što ti dade mnoštvo jada I dan svoj skonča pre neg dođe veče. Ne shvata ljudski razum dobro moje: Čekam te, a šta voleo si jako, Moj lepi veo, dole ostao je.– Zašto rastvori ruku, nema posta? Na zvuk milosnih reči, čednih tako, Zamalo pa da na nebu ja ostah. Prevod: Ivan V. Lalić