Sonet 134 (Mira mi nema, a nema ni rata…)

SONET 134 plašim se, nadam, ledim, žar sam vreli, letim vrh neba – zemlje mi se hvata, Ne stežem ništa a grlim svet celi. Ja sam u njenoj tamnici – bez vrata, ne prisvaja me, al mi omču deli, Amor me štedi – a lancem svojata, živa me neće, a spas mi ne želi. Bez oka vidim, bez jezika vičem, za pomoć vapim – a željan sam groba, sam sebe mrzim – druge volim jako. Hranim se jadom, a plačući kličem; i smrt i život – jednaki su oba. Sve zbog vas, Gospo, ja trajem ovako. Prevod: Stevan Raičković