Misli se moje sada onoj dižu

Misli se moje sada onoj dižu, koje ovde nema, a srce je ljubi, pa u trećem krugu, kojeg zlato rubi, ja je opet vidim još lepšu i bližu. Za ruku me uze i reče: – U krugu ovome još ćeš sa mnom skupa biti, ne vara li nada, moro si se biti zbog mene s jadom, snoseć mnogu tugu. Umreh pre reda, ne razume glava ljudska moja dobro, šta ti srce voli ostalo je dole i sakriva trava. – Čemu maknu ruku, zašuti u sjaju? Uz te reči čiste, što leče sve boli, umalo da i ja ne ostah u raju.