Nokturno

Bojim se mrtvog lišća. Bojim se gaja punog rose. Odoh da spavam. Ako me probudiš, ostaviću kraj tebe svoje hladno srce. „Šta to zvoni tamo daleko?“ „Vetar u prozorskim oknima, moja ljubavi!“ Stavio sam ti đerdane od zorinih dragulja. Zašto me ostavljaš na ovom putu? Ako odeš daleko, moja će ptica plakati i zelena loza neće dati vino. „Šta to zvoni tamo daleko?“ „Vetar u prozorskim oknima, moja ljubavi!“ Nikada nećeš znati, sfingo od snega koliko bih te voleo u svitanjima kad pljušti kiša i kad sa suve grane pada gnezdo. „Šta to zvoni tamo daleko?“ „Vetar u prozorskim oknima, moja ljubavi!“ Aire de nocturno Federico García Lorca