Sekvoja / paralelepiped (2022)

Pisac Enes Halilović dobitnik je književne nagrade “Kočićevo pero” za dostignuća u Savremenoj književnosti i odanost ljepoti Kočićeve misli i riječi, odlučio je jednoglasno žiri u sastavu: Nikola Vukolić, Miljenko Jergović i Mladen Vesković. Haliloviću je nagrada pripala za knjigu “Sekvoja” u izdanju Kulturnog centra Novi Sad. Kazaljka ) Predgovor knjige: Otkako mladi kengur prvi put izviri iz torbe, prođe dosta dugo vremena do časa kad će izaći. Tada uz majku skita naokolo, ali još dugo posle toga skače natrag u torbu, čim se uplaši. Oseti li opasnost, odmah će dojuriti silnim skokovima i bez oklevanja se naglavce baciti u poluotvorenu majčinu torbu, dok ona mirno sedi na zadnjim nogama. Mladi kengur se tada za tren oka okrene u torbi i izviruje napolje s beskrajno smešnim izrazom zavidne sigurnosti. Alfred Brem PESME: NEKA ŽENA I JA (nagrada za najbolju pesmu 2022.) EGZISTENCIJA samo sekvoja ima ožiljke od gromova, ali to ne stvara u njoj Gordost. i ništa ne kazuje da je sekvoja nešto o čemu moram kazivati. sekvoja nije pitanje egzistencije. sekvoja proizvodi mladice kad je živo tkivo ispod bilo je zaluđenih koji su prinosili žrtve sekvoji. danas ih niko ne pominje. koji sanja sekvoju – umrijeće. koji ne sanja sekvoju – umrijeće. žilava i stamena, ali bila je i ostaće zavisno biće. čak ni svoju laku sjenu ne može baciti na koju hoće stranu. zapremina najveće sekvoje dovoljna je za izradu devet milijardi čačkalica. zašto ekonomisti smatraju da devet milijardi čačkalica vrijedi više od jedne sekvoje? indijanska plemena Tolova, Jurok i Čilula živjela su gdje Sunce zalazi, tamo iza ogromnih sekvoja i rezbarila kanue od palih stabala. mnogi kopači koji su odustali od zlata postali su drvosječe. i svaki koji bi ginuo od sekvoje ubačen je u sanduk od sekvoje. iako ogromna, smatra se ukrasnim drvetom. da je Odisej ugledao sekvoju, ne bi mirno prošao; nešto bi ga čekalo, skriveno iza stabla ili u krošnji. zamisli kad bi sekvoja tri hiljade godina pisala dnevnik. možda ne bi jednolično pisala kako svakoga dana crpi vodu i mineralne soli, raste i traje. da li sekvoju možemo smatrati nepismenom? sa sekvoje na sve strane pruža se odličan vidik, ali sekvoja ima jedno oko manje od Kiklopa. nema pouzdanih podataka da se dinosaurus češao prislonivši leđa uz stablo sekvoje. da li dan sekvoje može stati u 24 sata? njeno seme teži nekoliko miligrama. na hartiji proizvedenoj od sekvoje mogu se štampati egzistencijalističke knjige, a tako lako je nadživela Kamija, Sartra i Hajdegera. ma koliko okružena mladim i starim stablima svoje vrste, jedna sekvoja ipak je usamljen pojam. raste u dva pravca i raste brzina njenog rasta. BRZE GODINE jesen. i mnogi lekovi protiv nadutosti. na ulici narod naoružan poluistinama. dolaze zime i ratovi. ostala su još samo dva zanimanja: istoričari i grobari. POPODNE čaj: pesma mrtvih trava. antologija: čaj mrtvih pesnika. NEŠTO KAO POGOVOR razmišljam o poslednoj stranici. Heraklita je pojeo čopor pasa. Dostojevski je iskrvario za nekoliko minuta, a kad su ekshumirali Gogolja, daske od sanduka bile su izgrebane. petnaest godina je trajao odlazak Holanov. petnaest godina nije izašao iz kuće. Halina Pošvjatovska, preminula nakon što je hirurg čeprkao po njenom srcu. Borislav Radović. na ulici. podigao ruku da zaustavi taksi. negde dalje odvezla ga je smrt. ista ona smrt koja je došla na železničku stanicu Astapovo. pa Nazim Hikmet. učinilo mu se da poštar zvoni. otvorite , rekao je, prisutni su ga ubeđivali da niko nije pred vratima. on je ipak ustao, dohvatio se za kvaku i izašao u drugi svet. molim vas, kad čujete tu vest – kratko, bez ukrašavanja, prepričajte moju smrt; dovršite ovu pesmu. – POSVETA Dragi čitaoče, ne može sve jedna majka da rodi. Ovu knjigu posvećujem uspomeni na moje drage i blage rođake, Bida Mavrića, mudrog lovca, i Hajra Mavrića, policajca i pčelara. Po dobru ih pamtim. E.H. Uroš Ristanović – UNUTRAŠNJA TRIJADA JEDNOG PARALELEPIPEDA (odlomak) Nešto mučno, zloslutno, neudobno i zazorno izbija iz stihova nove knjige Enesa Halilovića Sekvoja. Šta proizvodi takav utisak? Prva od njih tiče se najviše konstitutivnih elemenata ove zbirke. U njima – u oblicima pesama, njihovoj dužini, tematici, misaonosti, sentencioznosti i anegdotalnosti – uočava se šest lica paralelepipeda zagledanih u svoje parnjake i ugrađenih poput armature u unutrašnji kavez zbirke. Tako se na nivou strukture Sekvoje vidi i ono što je na kraju uvodne pesme naglas rečeno: da ona „raste u dva pravca“, odnosno da je komponovana iz dva dela. Prvi deo Sekvoje stoga čini prvih dvadeset devet pesama, dok drugi deo čini poslednjih dvadeset devet pesama. Važno je razumeti da oba ova niza idu ka središtu knjige, odnosno da raspon refleksija koji se njima želi iskazati neprekidno rikošetira s početka knjige na kraj i obratno… Uroš Ristanović SEKVOJA / paralelopiped