Zakrpe

Ima jedna mudrost stara, drevna kao piramida: gde je tanko – tu se para, ili para ili kida. Gde se vrte i neće i svrte, tu je neko osuđen da trpi. Gde se trte, preko svake crte – jadna krpa, teško onoj krpi! Ekser hoće – krpa neće, žica kida – krpa ne da, ali, ispred sile veće, krpa mora da se preda, da popusti i progleda. Kad ne može da se spreči sve što biva s jadnom krpom, i ova se rana leči tankim koncem i zakrpom. Nema veze, nije greda, nije važno da IZGLEDA! Može levo, može koso, važno je da vrši posô. Filozofskog toga gesla držao se i sam Tesla: kol’ko vredan, tol’ko skroman, krpio je kraj sa krajem, i osvoji vratoloman vrh, da blista večnim sjajem. Sa zakrpom novom stalno deluješ originalno. Uz radničke i seljačke sad se prave i veštačke. Ali nema stvari gluplje, niko ne sme da se sroza da zakrpe traži skuplje zato što su iz uvoza. Javilo se i Prokuplje: za čakšire i za gaće zakrpe ti nema lepše od prirodne i domaće! Dodaj novu staroj krpi, kao hanzaplast na krastu, reci krpi da se strpi dok nam deca ne porastu.