Plavi žaket

Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Ja joj rekoh: „Dobar večer, Cveto, s dopuštenjem – malo bih prošeto. . .“ Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se i pristade Cveta. Taman sve to – kad zalaja pseto! Ja joj rekoh: „Drž se mene, Cveto!“ Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, pridrža se Cveta. Beše leto kad je božur cveto, ode pseto, ja u polje skretoh. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se pa skrete i Cveta. I logično, s obzirom da skretoh, plavi žaket na livadu metoh. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se i spusti se Cveta. Prođe leto i još pet–šest leta, sad se Cveta mojom kućom šeta, iz razloga ekstra kvaliteta – da li mene ili mog žaketa.