Porodične zlatne niti

Dok sam bio mali svi su mi govorili da ne valjam ništa, al’ u šali. Onda me malo po glavi tapnu, „pametnice moja baš si pravo zlato“. Oko moga nosa bila je dilema, ponekad postane strašna sirena. A gde su mi mama i tata, hoće li uskoro doneti brata? Baba i deda skaču od sreće, eto ga još jedno malo meče. U zagrljaj svi smo pali, i tako u večnost stali.