Slavuj i sunce

U kosi luga slavuj se javlja. Sunce izroni iz plave bare. Žubori potočić dečijeg zdravlja kroz rascvetane jabučare… U lugu predu sunčeve prelje: svileni končići vise sa grana. Vodeničar jutra još melje zvezde za zlatnu pogaču dana. Slavuj, sin gaja gde jelen pase, peva zaljubljen u ružu sunca. A sunce sluša… i želi da se pretvori u tog slatkoljupca. I dok u kljunu slavuja sviće pesma proleća – sunce sa cera daruje jasike i ceriće minđušicama od bisera… A sneg mirisnih latica pada i kljuca, kljuca detlić tvog bila. Plavo nebo i bela stada… Zamisli za tren da imaš krila – i poletećeš iznad livada!