Pismo učitelju

Dragi gospodine Učitelju, ne znam Da li si na ovom ili onom svetu Tvoja reč je za mene bila kao sezam Kojim se otvaraju gradine u cvetu. Naučio si me da pišem i čitam Da poštujem roditelje i sve stare ljude Da ne budem lenj, Gord, lukav i dvoličan Da je zlato svaki grumen rodne grude. Ti si nas učio, blag i tih ko dašak Povetarca što nam je ćarlijao vazda Da je bolje biti pošten siromašak Nego nepošten bogataš i gazda. Naučio si me da volim zastavu Junačke pesme, Svetosavsku himnu Da je mnogo bolje izgubiti glavu Nego dušu i obraz, nego Otadžbinu. Poslušao sam Te, dragi Učitelju Nisam ni lenj, ni Gord, ne marim za vlast Najviše na svetu volim svoju Zemlju Al to mi sad, izgleda, ne služi na čast. Ne važe više priče o poštenju I pravdi, čak ni za mnoge Pravoslavce Ništa više nije po Tvome učenju Pa mi se čini da stojim naglavce. Stari ljudi dvore decu i unuke Lenjost je vrlina, a pošten rad porok Vlastoljupci niču svuda ko pečurke I svaki je novi spasitelj i prorok. Jedni nas kude, a drugi nas hvale Treći nas uspavljuju šarenim lažama Peti našu zastavu cepaju i pale A tuđe im se viju nad glavama. Gledam, Učitelju, i slušam u čudu Mesto da je ljube kao kolač slavski Dali bi za grumen zlata rodnu grudu A za malo vlasti – i Hram Svetosavski! Dali bi Kosovske kosti i božure Šumadinske voćnjake, Homoljske planine Vojvođanske žitnice i raške klisure Krajine i njine krvave haljine! Dali bi staru ajdučicu i trojeručicu Moravu i njeno zdravlje Pomoravlje Mačvansko blato, borsko srebro i zlato Pesmu petlova i Ružu vetrova! Zlatiborsko zelenilo, podunavsku plavet Snežni Kopaonik, župske vinograde Studeničku riznicu, gospodstvo i pamet Avalu i avaj, tebe, Crni Beli Grade! Dali bi sela i varoši, reke i Jezera I sve naše svetinje nad kojima bruje Zvona u kojima nam je prezimila vera U Boga koji sve vidi i čuje. Vidi valjda i mene: guram šezdeset i šestu I polako se povlačim iz boja Nisam uspeo da spasem planetu Što lebdi u magli našeg nespokoja- Pa sad, razbarušen kao hrast na vetru Rasipam suvo lišće reči s grana I lutam i pevam, usamljen u svetu Kao Crna ovca ili bela vrana… Dragi Učitelju, Tvoje lice strogo Blaži me u ovo predvečerje rano Jer Tvoj nauk meni ipak znači mnogo I ja sam Ti zato zahvalan beskrajno