Nije ona jedina na svetu

Ja tugujem i šta je tu smešno, zaljubih se, prvo pa pogrešno. Nije meni što mi duša pati već što ona neće da me shvati. Ja suzama pojim žedne cvrčke, a nju drugi vuče za kovrčke. Ja je kitim cvećem, belom radom, a Dragan je kljuka čokoladom. Celu noć pod njenim prozorom bdijem, dok vetar svira i kiša lije, a ona se u toploj sobi smeje, i ne pita ko me to napolju greje. Ali neka, proći će i ovo, naći ću ja srce sasvim novo. Pa ću reći svakom poljskom cvetu: nije ona jedina na svetu!