Dionizijska pesma

Zar utihnu veselja glas? Nek zaore pesme Bakha! Nek devojka živi svaka I mlade žene, koje ljube nas! Ded više vina u te čaše! I na dno njino U gusto vino Bacajmo zavetne prstene naše! Ispijmo grožđa radosne suze! Nek živi razum! Nek žive muze! Ti, sveto sunce, Gori! Kao što ovo kandilo bledi Pred jasnom zorom koja zori, Tako i lažna mudrost malo vredi Pred suncem uma, što sja puno plama. Neka živi sunce, nek se skrije tama!¨