Belo brdo meseca

Da se med prospe iz svih košnica u selu, ne bi noć bila sladja. Noć ili dan, ili oboje: noć kao dan, samo lepša. Oni koji spavaju, propustiće najlepši san, oni koji su budni, veoma su mi bliski, iako ne znam ni ko su, ni gde su, ni zašto bdiju. Sve moje brige, zveri što su me vazdana vijale po vrletima, miruju sad u dolji kao stado ovaca. Strepim samo da moje disanje ne poremeti Savršeni mir drveća. Bože, kako je lepa zemlja, kako je lepo što sam živ i što je vidim! U ovom trenutku praiskonske lepote ja nemam bliže rodbine od drveća i meseca. Slutim da me neko čeka na jednom od onih srebrnih brežuljaka, pod jednim od ovog mnogobrojnog drveća. Pa ako treba ( a treba ) noćas nešto da mi se desi, neka to bude Žena.