Ti si bila

Tebe nesta… srce mi se para… Ta sam sebi nesam više mio! Život mi se u kletvu pretvara… Tebe nema — srce mi se para. Nesam znao ljubavi ni zraka. Al’ Bog reče da zora zarudi: Svetlost sinu iz Crnog oblaka. »Zlato moje!« — promucaše grudi — »Sunce jarko, ti mi ljuba budi! Poljubi me, sunce, zagrli me!« — A sunce me moje zagrlilo, I ja sam se zagrlio s njime, Tu izdahnut’ al’ bi slatko bilo! A sunce se oko mene svilo. Ne izdahnut’ — teško j’ izdahnúće! Mlađan život — oh, ta sladak mi je! Za njim čezne srce uzdišuće, A bez tebe života mi nije. — Ljubi, zlato, doklen srce bije!… Tamnim grobom večna ponoć vlada, U njemu je studeno i nemo!.. Sini, sunce!… Još si cvet i mlada. Živi, sunce, da se milujemo — U grobu je studeno i nemo.