Padajte braćo

Ostav’te sela, nek Gori plam! Bacajte sami u oganj decu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna… Nebo će plakat dugo i Gorko, Jer neće biti Srbina… Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi — Ta da smo braća — oh, bože moj!… Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako — oh, braćo draga! Ta zar bi tako prezreli vas? Prezrite bratstva, pokor i kletvu! Što nebo dade, pogaz’te vi! Ta nije l’ grešno, nije li grozno — Krv dece vaše gledamo mi!… A gde je pomoć, il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!”?… U veljoj bedi, smrti i krvi Danas vas, same, ostavlja bog!… Al’ opet, grešan, grešno sam pevo — Ranjeno srce naroda mog! Ta Srbin kipi — kipi i čeka — Al’ ne da đavo… il’ ne da bog!