Orao

Blizo do neba je Gora čarna, Ne treba orlu tek jedan let Samo da pusti krila nemarna — Prezro je — davno prezreni — svet. Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol! Nebo mu s’ čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčev zrak… Strelovit, posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak…