Jednoj nestašnoj devojci

Zar poljubac meni, starcu, daje š , mlada, sa usana? Zar na moje staro rame pada ruka usijana? Je l’ to ljubav, je li š ala, te je tvoja ruka mala na ramenu sedog starca zadrhtala, zatreptala? Il’ si do š la, zluradice, da me varka š , da me jedi š ? Izmu č ene stare grudi da povredi š , da pozledi š ? „Ja te ljubim!“… tvrdi š , mlada, puna jada, puna nada, – ali ljubav sedom starcu veruj, du š o, te š ko pada… Uvele su grudi moje, tvoja ljubav vatra ž iva – pa se bojim, starac sedi, od plamena i Goriva.