Za sužnje pomilovane

ZA SUŽNJE POMILOVANE sa sužnje, care, pomilovane koji gledaju uvek preda se ma kud da pođu i korače, s kojima niko neće da stane i kad ih nevinim opet oglase, i kad plate caru harače. Za pomilovane robijaše kojima niko konaka ne da, kojim hlebar neće hleb da proda, s kojima ni u crkvi ljudi ne vole da čitaju zajedno očenaše, s kojima slobodno razgovara samo uhoda. Za sebre, sužnje pomilovane, koji su večni dužnici cara, koji prošlost kao zlu mađiju ne mogu nikad sa sebe da svuku, od kojih i zlikovci nepohvatani nadmeno se tuđe i kriju, i drugovi iz detinjstva beže za prvu na putu zaokuku. Za sužnje, care, pomilovane, za njihovo pomilovanje od vodeničkog kamena teže.