U zimski dan

Celoga je dana sneg polako pado kao s voćki cvet. O, kako večeras, o, kako bih rado odletela nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snežne kao leptir lak, i nekome htela reći reči nežne, tople, lepe, nove, kakve ne zna svak. I sutona celog sneg je tiho pado umoran i gust. Večeras bih nekog ugledala rado; ali njega nema. Put je davno pust. Samo s bledog neba beloj zemlji sleće snežni pram po pram. O, kako je bolno pred noć kada cveće pahuljica veje, a ti sediš sam.